Australia's marine life and environment are vital resources to the nation. We rely on our oceans for food, transport, mining, and tourism, so how can we make ensure the longevity of these industries? 

Future long-term sustainability is an important conversation scientists across the globe are discussing. In Australia, CSIRO plays a huge role in ensuring marine biodiversity is well managed, especially when it comes to resource demand. SBS Serbian spoke to Dr. Richard Little from CSIRO as well as Dr. Anna Farmery from the University of Wollongong. 

Аустралијанци су уобичајно велики љубитељи морксе хране, али одређени празници дефинитивно са собом доносе пораст у конзумирању. Током Ускршњих празника, Аустралијске породице су доста трошиле да би приуштили најсвежији улов рибе, али колико од њих је донело одржив избор? Огромна потражнја за морском храном полако утиче на морску биоразличитост и иако је Аустралијо рибарство строго регулисано, међународна ситуација није таква. Осим лоших прописа постоје и друге претње за морску животну цредину. Др. Ана Фармери са Универзитета Вулонгонг и Др. Ричард Литл из ЦСИРО су разговарали са Софијом Петровић о овој теми и како Аустралијанци могу да узивају у раковима на начин који је мање штетан. 

Vladan Joler is the founder of SHARE Foundation and a professor at the New Visual Media department at Academy of Arts in Novi Sad. He runs the SHARE Lab, a research laboratory for studying data with the purpose of exploring different social and technical aspects, invisible infrastructure, algorithm transparency, labor exploitation, and different phenomena that emerged with the development and use of modern technology.

This research included detailed analysis of business models, personal information exploitation processes, forms of hidden labor, surveillance economy, and algorithms hidden behind the walls of companies like Facebook, Google, and Amazon.

Владан Јолер је оснивач ШЕР (SHARE) Фондације и професор на одсеку за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду. Он води ШЕР (SHARE) Лаб, истраживачку лабораторију за проучавање података усмерену ка истраживању различитих друштвених и техничких аспеката , невидљивих инфраструктура, алгоритамске транспарентности, експлоатације рада и многих других феномена насталих развојем и употребом савремених технологија.

Ова истраживања обухватала су детаљне анализе бизнис модела, процеса експлоатације приватних података, скривених форми рада, економије надгледања и алгоритама скривених иза зидова компанија као што су Фејсбук, Гугл и Амазон. 

Vladan Joler is the founder of SHARE Foundation and a professor at the New Visual Media department at Academy of Arts in Novi Sad. He runs the SHARE Lab, a research laboratory for studying data with the purpose of exploring different social and technical aspects, invisible infrastructure, algorithm transparency, labor exploitation, and different phenomena that emerged with the development and use of modern technology.

This research included detailed analysis of business models, personal information exploitation processes, forms of hidden labor, surveillance economy, and algorithms hidden behind the walls of companies like Facebook, Google, and Amazon.

Владан Јолер је оснивач ШЕР (SHARE) Фондације и професор на одсеку за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду. Он води ШЕР (SHARE) Лаб, истраживачку лабораторију за проучавање података усмерену ка истраживању различитих друштвених и техничких аспеката , невидљивих инфраструктура, алгоритамске транспарентности, експлоатације рада и многих других феномена насталих развојем и употребом савремених технологија.

Ова истраживања обухватала су детаљне анализе бизнис модела, процеса експлоатације приватних података, скривених форми рада, економије надгледања и алгоритама скривених иза зидова компанија као што су Фејсбук, Гугл и Амазон. 

In his book, now available in English, journalist Djordje Randelj details his personal relationship with prominent figure in the Serbian Orthodox Church, Patriarch Pavle. Known for his humility and wisdom, the teachings of Patriach Pavle are now available to English speakers world wide.

Новосадски књижевник и новинар Ђорђе Рандељ објавио је књигу о патријарху Павлу, која је преведена и на енглески језик, а аутор који је лично познавао патријарха не пропушта прилику да говори  о наслеђу и мудрости његове светости.

In his book, now available in English, journalist Djordje Randelj details his personal relationship with prominent figure in the Serbian Orthodox Church, Patriarch Pavle. Known for his humility and wisdom, the teachings of Patriach Pavle are now available to English speakers world wide.

Новосадски књижевник и новинар Ђорђе Рандељ објавио је књигу о патријарху Павлу, која је преведена и на енглески језик, а аутор који је лично познавао патријарха не пропушта прилику да говори  о наслеђу и мудрости његове светости.

The World Health Organisation, for the first time ever, last week laid out new guidlines for the amount of time children under 5 should spend on digital devices. According to the organisation, children under the age of 1 should have no screen time at all, while children under 5 should have no more than one hour a day.

The guidelines are logical to some, completely unrealistic to others. So how are we raising children in the 21st century? And should adults be paying attention to what WHO has to say? Speaking to Sofija Petrovic is Dr. Joanne Orlando, digital literacy expert, educator and researcher.

По први пут икада, Светска Здравствена Организација је одредила предлог временске дужине коју бебе и мала деца требају да проводе испред екрана. По овој организацији деца испод две године сторати не би треабала да проводе време испред екрана уоште, док деца испод 5 година старости не би требала више од сат времена двевно да проводе испред екрана.

Ови предлози су логничи неким људима, док су другима потпуно нерални. Како то онда подижемо децу у 21ом беку? И да би одрасле особе трабле да обраћају пажњу на то шта Светска Здравствена Организација има да каже? Софија Петровић је о тој теми разговарала са Др. Јоане Орландо, стрзчњаком за дигиталну писменост, истраживачем и образовним радником, чија је специјализација у изложености деце технологији.

The World Health Organisation, for the first time ever, last week laid out new guidlines for the amount of time children under 5 should spend on digital devices. According to the organisation, children under the age of 1 should have no screen time at all, while children under 5 should have no more than one hour a day.

The guidelines are logical to some, completely unrealistic to others. So how are we raising children in the 21st century? And should adults be paying attention to what WHO has to say? Speaking to Sofija Petrovic is Dr. Joanne Orlando, digital literacy expert, educator and researcher.

По први пут икада, Светска Здравствена Организација је одредила предлог временске дужине коју бебе и мала деца требају да проводе испред екрана. По овој организацији деца испод две године сторати не би треабала да проводе време испред екрана уоште, док деца испод 5 година старости не би требала више од сат времена двевно да проводе испред екрана.

Ови предлози су логничи неким људима, док су другима потпуно нерални. Како то онда подижемо децу у 21ом беку? И да би одрасле особе трабле да обраћају пажњу на то шта Светска Здравствена Организација има да каже? Софија Петровић је о тој теми разговарала са Др. Јоане Орландо, стрзчњаком за дигиталну писменост, истраживачем и образовним радником, чија је специјализација у изложености деце технологији.

There are a lot of modern problems we can blame on social media, but ruining the English language isn't one of them. New messaging platforms are bringing with them new ways of communication, and though some may be complaining, linguistics say the changes don't pose any threats. Language has been changing for as long as humans have been communicating.  Sofija Petrović spoke with linguistics Dr. Nick Wilson from Macquarie University, as well as Dr. Branimir Stanković from the Faculty of Philosophy, at the University of Niš.

21ви век је време нових технологија. Све земље у развијеном свету, што наравно укључује и србију и Аустралију, су повезане такозваним дигиталним и социјалним медијима. Ови медији,наручито код млађих генерација,  су постали платформа за нови начин корисћења језика.  Традиционална писмености виш е није тако битна, убацују се различита слова и користе скраћенице.  И некима овај интернет сленг, који је измишљен да би кориситници исказали што више информација уз помоћ минималног броја карактера, стварно смета.  О овим бригама ће нам рећи више професор Др. Ницк Wилсон,  са Маqуари Универзитета (Dr. Nick Wilson, Macquarie University) у Сиднеју, и Др. Бранимир Станковић доцент филозофског факултета у Нишу.

There are a lot of modern problems we can blame on social media, but ruining the English language isn't one of them. New messaging platforms are bringing with them new ways of communication, and though some may be complaining, linguistics say the changes don't pose any threats. Language has been changing for as long as humans have been communicating.  Sofija Petrović spoke with linguistics Dr. Nick Wilson from Macquarie University, as well as Dr. Branimir Stanković from the Faculty of Philosophy, at the University of Niš.

21ви век је време нових технологија. Све земље у развијеном свету, што наравно укључује и србију и Аустралију, су повезане такозваним дигиталним и социјалним медијима. Ови медији,наручито код млађих генерација,  су постали платформа за нови начин корисћења језика.  Традиционална писмености виш е није тако битна, убацују се различита слова и користе скраћенице.  И некима овај интернет сленг, који је измишљен да би кориситници исказали што више информација уз помоћ минималног броја карактера, стварно смета.  О овим бригама ће нам рећи више професор Др. Ницк Wилсон,  са Маqуари Универзитета (Dr. Nick Wilson, Macquarie University) у Сиднеју, и Др. Бранимир Станковић доцент филозофског факултета у Нишу.

Zoran Subic brings us the latest sporting news from Serbia, Australia and the world.

Зоран Субић осврће се на прошлу седмицу у свету спорта. Од тениса до фудбала, у Аустралијији и у свету.